Dr­ža­va Cr­na Go­ra još ne­ma pro­cje­nu ka­kvu su ma­te­ri­jal­nu i dru­gu šte­tu po pri­ro­du iza­zva­li po­ža­ri ko­ji su mje­se­ci­ma buk­ta­li, po­seb­no na Pri­mor­ju, a struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju na po­sle­di­ce traj­nog ne­stan­ka po­je­di­nih en­de­mič­nih vr­sta. Na­kon uža­re­nih br­da i šu­ma od Pri­mor­ja do sje­ve­ra sa­da su osta­li hek­ta­ri zga­ri­šta, a va­tre­na sti­hi­ja pro­gu­ta­la je hi­lja­de sta­ba­la.
Bi­lo­zi u raz­go­vo­ru za „Dan“ upo­zo­ra­va­ju da će šu­mi bi­ti po­tre­ban vi­jek da se vra­ti u sta­nje pri­je po­ža­ra, ali i da je šte­ta ne­po­vrat­na po sve one vr­ste ko­je je Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la u pla­me­nu.
Pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re, bi­o­log Vla­di­mir Pe­šić ka­že da se po­sle­di­ce ovo­go­di­šnjih po­ža­ra ne mo­gu od­mah utvr­di­ti, po­ja­šnja­va­ju­ći da je po­treb­no da pro­đe od­re­đe­no vri­je­me, i da se pra­ti opo­ra­vak pri­ro­de, da bi se do­šlo do kon­kret­nih za­klju­ča­ka.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ži­vi svi­jet se mo­ra adap­ti­ra­ti na po­sle­di­ce po­ža­ra, ali i sa­mih kli­mat­skih pro­mje­na ko­je se de­ša­va­ju.
– Ži­vi svi­jet se ne mo­že ta­ko br­zo adap­ti­ra­ti na njih i mno­ge od tih vr­sta su ugro­že­ne, a po­sto­ji od­re­đe­ni broj ko­ji je za­u­vi­jek iz­gu­bljen. Sva­ke go­di­ne ili sva­ke dru­ge ima­mo po ne­ko­li­ko vr­sta ko­je jed­no­stav­no iš­če­znu i ne­sta­nu kao re­zul­tat po­ža­ra, kli­mat­skih pro­mje­na i an­tro­po­ge­nih ak­tiv­no­sti. Naj­vi­še su ugro­že­ne en­de­mič­ne vr­ste ko­je su u Cr­noj Go­ri uglav­nom ve­za­ne za me­di­te­ran­ski dio, ko­je su naj­vi­še iz­lo­že­ne uti­ca­ju po­ža­ra – ka­zao je Pe­šić za „Dan“.
Pro­fe­sor po­ja­šnja­va da je sam pro­ces opo­rav­ka kop­ne­nih bi­o­ce­no­za mno­go spo­ri­ji ne­go opo­ra­vak slič­nih bilj­nih za­jed­ni­ca u vo­di.
– Ako opo­ra­vak jed­nog si­ste­ma u vo­di tra­je 10 go­di­na, na kop­nu je to 100 go­di­na. Sam opo­ra­vak će ići ve­o­ma po­la­ko, i de­ce­ni­je su po­treb­ne da se sta­nje u ži­vom svi­je­tu do­ve­de na ni­vo ko­ji je bio pri­je po­ža­ra – na­veo je on.
Pe­šić sma­tra da ni­je do­bro što do­sad ni­je­smo ima­li pro­cje­nu šte­te od po­ža­ra.
– Bez ob­zi­ra što se ta pri­ča po­na­vlja iz go­di­ne u go­di­nu, do­sad ni­je bi­lo ni­jed­nog po­ku­ša­ja da se ura­di pro­cje­na šte­te za bi­o­di­ver­zi­tet, ni­ti da se da­ju kon­kret­ne mje­re – upo­zo­rio je on.
Ih­ti­o­log Da­ni­lo Mr­dak ob­ja­šnja­va da su fa­tal­ni­je po­sle­di­ce po­ža­ra ko­ji se ja­vlja­ju u pri­rod­nim u od­no­su na vje­štač­ka sta­ni­šta (li­va­de), te da je nji­hov efe­kat de­va­sti­ra­ju­ći po eko­si­stem. On na­gla­ša­va da su šum­ski po­ža­ri ne­što naj­go­re što mo­že da se de­si šum­skom eko­si­ste­mu.
– Po­ža­ri je­di­no ne­ma­ju ve­li­ke po­sle­di­ce po li­vad­ske eko­si­ste­me jer se one re­la­tiv­no br­zo ob­na­vlja­ju. Šta­vi­še, taj po­žar mo­že da bu­de i ko­ri­stan za li­vad­ske eko­si­ste­me jer se na ne­ki na­čin vra­te mi­ne­ral­ne ma­te­ri­je u ze­mlji­šte pa sle­de­će go­di­ne ima­te buj­ni­ju tra­vu. Me­đu­tim, li­vad­ski eko­si­ste­mi su vje­štač­ki. Što se ti­če pri­rod­nih sta­ni­šta – šu­me, ši­ka­re, ma­ki­je, ga­ri­ge – po­ža­ri su de­va­sti­ra­ju­ći po eko­si­stem. Za­vi­sno od to­ga ko­ji je tip šum­skog eko­si­ste­ma, za­vi­si i br­zi­na ob­na­vlja­nja tog eko­si­ste­ma. Za­vi­si i ko­li­ko je bio in­ten­zi­van po­žar, da li je sa­mo opr­ljio sta­bla ili je zbi­lja do­veo do pot­pu­nog uni­šta­va­nja, od če­ga za­vi­si i ob­na­vlja­nje. De­ša­va se da po­žar sa­mo pro­đe kroz šu­mu i da sta­bla „osta­nu u ži­vo­tu“ i re­la­tiv­no br­zo se opo­ra­ve – is­ta­kao je pro­fe­sor Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­nog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci.
Mr­dak na­vo­di da po­sli­je sa­go­ri­je­va­nja sta­bla tre­ba da pro­đe du­ži niz go­di­na ili ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja da bi se ob­no­vio je­dan šum­ski eko­si­stem.
– U me­đu­vre­me­nu ima­te pro­blem da ki­še mo­gu da iza­zo­vu bu­jič­ne to­ko­ve i ero­zi­ju ze­mlji­šta, na­ro­či­to na ko­sim pa­di­na­ma, i on­da do­la­zi do gu­blje­nja ze­mlji­šta. Kad do to­ga do­đe, vi­še ne po­sto­ji mo­guć­nost da se raz­vi­je šu­ma ko­ja je ne­ka­da tu po­sto­ja­la. Šum­ski po­ža­ri su ne­što ka­ta­stro­fal­no i naj­go­re što mo­že da se de­si šum­skom eko­si­ste­mu i tom bi­o­di­ver­zi­te­tu, od­no­sno sve­mu ono­me što ži­vi u tim si­ste­mi­ma – upo­zo­rio je on.
Enes Dre­ško­vić iz Na­ci­o­nal­nog par­ka Pro­kle­ti­je ka­zao je da su u tom za­šti­će­nom pod­ruč­ju bi­li ak­tiv­ni po­ža­ri, ve­ćeg ili ma­njeg in­ten­zi­te­ta, te da je pri­či­nje­na ve­li­ka, ne­pro­cje­nji­va i du­go­roč­na šte­ta po flo­ru i fa­u­nu, kao i po gra­đa­ne. On je na­veo da je u tom NP go­re­lo na vi­še od 10 lo­ka­ci­ja, ne ra­ču­na­ju­ći ona mje­sta ko­ja su, ka­ko je do­dao, uz do­ja­ve pra­vo­vre­me­no ga­si­li.
– Za nas u Par­ku šte­ta je ve­li­ka i du­go­roč­na, u pr­vom re­du za­to što je na tri lo­ka­ci­je po­žar u ši­rem po­ja­su za­hva­tio sta­ni­šta ili pro­la­ze vi­še vr­sta di­vlja­či, za­tim plan­ta­že bo­rov­ni­ca, pe­čur­ki, lin­cu­re i dru­ge vr­sta šum­skog lje­ko­bi­lja. Mo­žda i naj­ve­ći po­žar, ujed­no i naj­o­pa­sni­ji, za­hva­tio je pro­stor Ho­ro­la­ca, gdje je do­mi­nant­no en­dem­ska vr­sta bo­ro­ve šu­me. Ta­ko da sa­da ima­mo uni­šte­na sta­ni­šta mno­gih vr­sta flo­re i fa­u­ne, a zna­mo ko­li­ko će to du­go­roč­no do­ni­je­ti šte­te – oci­je­nio je Dre­ško­vić.
Sma­tra da su ljud­ski fak­tor i „po­kva­re­ne na­mje­re po­je­di­na­ca“ uzrok to­li­kog bro­ja po­ža­ra.
– Sklon sam da us­tvr­dim da je na dva mje­sta pod­met­nut po­žar usled bes­prav­nih sje­ča ka­ko bi ti­me pri­kri­li do­ka­ze, što je bi­la prak­sa i ra­ni­je iz vre­me­na „šu­mar­ske ma­fi­je“ i nji­ho­ve kra­đe šu­me – tvr­di Dre­ško­vić.
Dre­ško­vić na­vo­di da je bi­lo ne­do­sta­ta­ka u ko­mu­ni­ka­ci­ji i or­ga­ni­za­ci­ji onih ko­ji su mo­ra­li br­že re­a­go­va­ti, te da bi bi­lo pi­ta­nje šta bi osta­lo od sr­ca bo­ro­ve šu­me da ni­je­su ruč­no i po­mo­ću mo­tor­nih te­ste­ra spri­je­či­li ši­re­nje po­ža­ra. Sma­tra da je dr­ža­va ne­do­volj­no sprem­na i opre­mlje­na za ga­še­nje po­ža­ra, te da je pro­ble­ma­tič­no što mla­di u do­volj­noj mje­ri ne že­le da vo­lon­ti­ra­ju u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma. Dre­ško­vić je po­hva­lio na­po­re va­tro­ga­sa­ca.
– Upu­tio bih jav­ni apel svim dr­žav­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i in­stu­tu­ci­ja­ma da se tra­ži na­čin da se op­šti­ne i vo­lon­te­ri opre­ma­ju sa osnov­nim sred­stvi­ma za ga­še­nje po­ža­ra, jer jed­na di­vljač, jed­na en­de­mič­na bilj­ka ne­ma­ju ci­je­nu, a ka­mo­li ljud­ski ži­vot da se iz­gu­bi – upo­zo­rio je on.
Dre­ško­vić je do­dao da je di­rek­tor Na­ci­o­nal­nih par­ko­va El­vir Kli­ca for­mi­rao ko­mi­si­ju za pro­cje­nu šte­te od po­ža­ra, te da oče­ku­je da će ima­ti pri­bli­žne pro­cje­ne šte­te.
Iz Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) nam je sa­op­šte­no da su op­šti­ne u ko­jim su po­ža­ri na­pra­vi­li šte­tu du­žne da je utvr­de, te da to ni­je u nad­le­žno­sti nji­ho­vog Di­rek­to­ra­ta za van­red­ne si­tu­a­ci­je. A.O.


Pro­cje­nju­ju šte­te u NP

Iz Na­ci­o­nal­nih par­ko­va Cr­ne Go­re (NPCG) sa­op­šte­no je da je to­kom ove go­di­ne na pro­sto­ru na­ci­o­nal­nih par­ko­va Dur­mi­tor, Lov­ćen i Pro­kle­ti­je evi­den­ti­ra­no vi­še po­ža­ra usled ko­jih je na­sta­la zna­čaj­na šte­ta u ovim za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma. Zbog to­ga su, ka­ko na­vo­de, for­mi­ra­li Ko­mi­si­ju za pro­cje­nu šte­te od po­ža­ra, za sva­ki park po­je­di­nač­no. Ka­ko po­ja­šnja­va­ju, ko­mi­sij­ski pre­gle­di te­re­na će sa­dr­ža­ti in­for­ma­ci­je o opo­ža­re­noj i iz­go­re­loj po­vr­ši­ni, te na­sta­loj eko­lo­škoj i eko­nom­skoj šte­ti, kao i pred­log mje­ra za sa­na­ci­ju i re­vi­ta­li­za­ci­ju opo­ža­re­nih po­vr­ši­na.
– Pro­cje­nju­je se da su po­ža­ri naj­ve­će pro­ble­me i uni­šta­va­nje ve­ge­ta­ci­je iza­zva­li u Na­ci­o­nal­nom par­ku Lov­ćen. Ima­ju­ći u vi­du po­vr­ši­nu opo­ža­re­nih pod­ruč­ja, po­seb­no u NP Lov­ćen, NPCG je po­kre­nu­la ini­ci­ja­ti­vu za for­mi­ra­nje ko­mi­si­je ko­ju će či­ni­ti, po­red pred­stav­ni­ka NPCG, i pred­stav­ni­ci nad­le­žnih mi­ni­star­sta­va odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma i po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja, Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i dru­gi – na­ve­li su iz NPCG.


Bez pla­no­va za za­šti­tu ugro­že­nih vr­sta

Pro­fe­sor Pe­šić kon­sta­tu­je da u Cr­noj Go­ri ne­ma po­seb­nih stra­te­gi­ja, ni­ti pla­no­va za za­šti­tu vr­sta ko­je su naj­u­gro­že­ni­je.
– I mo­ni­to­ring ko­ji se ra­di, spro­vo­di Agen­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, ko­ja u stva­ri do­no­si po­li­ti­ku i ba­vi se za­šti­tom. To ide po onoj na­rod­noj „ka­di­ja te tu­ži, ka­di­ja ti su­di“, po­što je svu­gdje u svi­je­tu agen­ci­ja in­sti­tu­ci­ja ko­ja tre­ba da bu­de pri­ma­lac po­da­ta­ka. Ne bi tre­ba­lo da u isto vri­je­me oba­vlja i mo­ni­to­ring. Tu po­sto­ji ja­san kon­flikt in­te­re­sa i po­da­ci ko­je da Agen­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne ni­je­su na onom kva­li­te­tu da bi nam omo­gu­ći­li da do­no­si­mo ne­ke kon­kret­ne mje­re ka­ko da šti­tit­mo ugro­že­ne vr­ste. Ne­ma tih pla­no­va, pro­gra­ma ni pro­je­ka­ta ko­ji bi bi­li usmje­re­ni ka za­šti­ti ugro­že­nih vr­sta, pri­je svih en­de­mič­nih – upo­zo­rio je Pe­šić.